12.6 C
Belgrade

Javna sednica o Nacrtu plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu

U Skupštini Grada Beograda održana je javna sednica o Nacrtu plana generalne regulacije šinskih sistema u prestonici. Reč je planu kojim je predviđeno širenje tramvajske mreže i BG voza, kao i izgradnja beogradskog metroa.

Skupu je predsedavao glavni urbanista Marko Stojčić, a prisustvovali su zamenik gradonačelnika Goran Vesić, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, članovi Gradskog veća, predstavnici Urbanističkog zavoda kao nosioca plana, JKP „Beogradski metro i voz”, koji su zaduženi za posao u saradnji sa kompanijom „Ežis”, predstavnici iz kompanije WSP, koji učestvuju preko video-linka, konsultanti iz Austrije, kao i predstavnici gradskih sekretarijata za javni prevoz, saobraćaj, urbanizam, Saobraćajnog fakulteta i drugi.

Direktor JKP „Beogradski metro i voz” Stanko Kantar podsetio je da je 2014. godine rukovodstvo Grada Beograda donelo odluku da počne rad na razvoju šinskih sistema u Beogradu.

– Urađeno je prvo brojanje putnika u javnom prevozu i anketa korisnika javnog prevoza, što je završeno 2015. godine. Urađena je i studija mreže linija javnog gradskog transporta putnika i definisan potrebni kapacitet u Beogradu. Urađena je studija mreže linije i definisan potrebni kapacitet za prigradski i lokalni prevoz u Beogradu, što je završeno 2016. godine. Time su obuhvaćene sve linije javnog gradskog prevoza – objasnio je Kantar.

On je istakao da je na osnovu svih tih podataka rađen master plan saobraćaja u Beogradu koji obuhvata sve vrste prevoza, uključujući i javni prevoz.

– Prvi put su definisane i linije BG voza i metroa, što je završno 2017. godine. U međuvremenu je urađena studija Strategije razvoja javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda za period do 2033. godine, koja je završena ove godine. Započete su izrade studije idejnog projekta i opravdanosti za drugu fazu prve linije i za drugu liniju beogradskog metroa i voza. Prvo moramo da imamo snimljeno postojeće stanje da bismo mogli prognozirati budućnost – rekao je Kantar.

Gradski sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović je predstavio Transportni model grada Beograda. Tom prilikom je precizirao da taj sistem podrazumeva skup različitih podataka, parametara, indikatora i simulacionih modela iskazanih u prostoru i vremenu na takav način da je moguće rekonstruisati osobenosti i ponašanje transportnog sistema u prošlosti i utvrditi određene zakonomernosti, transportne zahteve i ponude s jedne strane i socio-ekonomske parametre s druge strane. Istovremeno, sistemom je moguće iskazati i oceniti postojeće stanje transportnog sistema, proceniti i projektovati funkcionisanje transportnog sistema i njegovih delova u budućnosti i vrednovati pojedina postojeća ili scenarijima razvoja definisana stanja primenom elemenata transportnog modela.

– Tokom 2015. godine, Sekretarijat za saobraćaj je zajedno sa Saobraćajnim fakultetom realizovao projekat ažuriranja transportnog modela Beograda, sa saobraćajnim istraživanjem i karakteristikama kretanja. Ciljevi su bili formiranje ažurnih baza podataka o stanju saobraćajnih sistema grada Beograda i unapređivanje do tada važećeg transportnog modela. Realizacijom ovih ciljeva koji su ostvareni procesom novog zonskog sistema, ažurirani su podaci o uličnoj i putnoj mreži, o linijama javnog gradskog prevoza, mreži linija teretnog saobraćaja, kao i informacionih osnova i karakteristikama o kretanju u Beogradu – naveo je Rafailović.

Brojne baze podataka iskorišćene su za ove potrebe, među kojima GUP, Saobraćajni master plan Beograda, Transportni model Beograda, Studija brojanja putnika i ankete korisnika javnog prevoza i drugi dokumenti iz katastra, o radu semaforskih raskrsnica, Zonski sistem Urbanističkog zavoda, redovi vožnje u sistemu gradskog prevoza, te podaci o saobraćajnim nezgodama. Svi podaci sistematizovani su u tri grupe podataka, pojasnio je Rafailović, i to nezavisni pokazatelji, podaci o saobraćajnoj infrastrukturi, te podaci o karakteristikama kretanja.

– Tako definisane i sistematizovane grupe podataka daju transportnom modelu upotrebnu vrednost, te on postaje alat koji se koristi za vrlo precizne i jasne proračune koji se odnose na upravljanje, programiranje, planiranje i izgradnju transportnog sistema – naveo je Rafailović, dodajući da je akcenat stavljen na uvođenje takozvanih „inteligentnih transportnih sistema”.

U čitav proces uključen je veliki broj raznih stručnih institucija, dodao je Rafailović.

– Transportni model Beograda obuhvata zonski sistem od 516 zona, od kojih je 478 unutrašnjih i 38 spoljašnjih zona, posmatrano iz svih 17 gradskih opština. Obuhvata 5.968 konektora, određenih prema vrsti transportnog sistema, a mogu biti pešački i mešoviti. Ukupni broj linkova u transportnom sistemu iznosi 9.646, a ukupna dužina saobraćajnica je 2.824 kilometra. Modelom je obuhvaćeno i 160 linija javnog gradskog prevoza, a uneti su i podaci za 579 semaforizovanih raskrsnica – naglasio je Rafailović.

U okviru ovog modela izrađene su kalibrisane matrice transportnih zahteva za putničke automobile, teretna vozila i sistem javnog prevoza. Na osnovu ovako prikupljenih podataka realizovan je veliki broj aktivnosti i primenjen velik broj različitih mera koje se tiču strategije razvoja transporta u glavnom gradu.

Bruno Delgado iz kompanije WSP je rekao da ta kompanija, koja se bavi transportom i saobraćajem, zapošljava oko 55.000 ljudi.

– Jedno od naših predstavništava nalazi se u Beogradu, gde radi oko 70 zaposlenih koji veoma efikasno rade na ovom projektu. Održivi razvoj u saobraćaju je veoma važan segment posla u koji naši eksperti ulažu mnogo truda, uz razvijanje strategije masovnog transporta – rekao je Delgado.

Predstavnik kompanije „Ežiz” Bernard Higins je istakao da je ustanovljeno da postoji dovoljan broj putnika da bi se verifikovalo da li je linija odgovarajuća.

– Sagledali smo da treba da se više usredsredimo na liniju jedan nego na liniju dva. Radimo zajedno s Gradom i drugim institucijama u gradu da bismo verifikovali ovu odluku. Dodatna prednost linije jedan je ta što podržava razvoj grada, što podrazumeva i deo oko reke. Tokom studije smo sagledali devet različitih lokacija za depo. Razdaljina između stanica je uglavnom od 800 do 1.200 metara – rekao je Higins.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slaven Tica je rekao da Grad Beograd na sistemski način tretira sistem javnog linijskog prevoza putnika.

– Ovaj projekat je sublimacija svih „bočnih projekata” koji su rađeni u prethodnih 15-ak godina, a odnose se na sistem javnog transporta putnika. Povećanje broja motornih vozila u Beogradu, kao i u drugim metropolama, dovelo je do pogoršanja situacije u saobraćaju i taj „začarani krug” mora da se reši na sistemski način. Mi smo u studijsko-razvojnom projektu imali zadatak da obuhvatimo sve postojeće podsisteme, ali kroz korišćenje bočnih studija koje su rađene u poslednjem periodu, kao i buduće sisteme, pre svega metro podsistem, kao i podsisteme javnog transporta putnika, kao što su taksi, javni bicikli… Cilj je postizanje efikasne i integrisane strukture celine sistema. Ovakvim projektom želeli smo da definišemo strateške ciljeve i mere i podignemo nivo kvaliteta usluge – rekao je Tica.

Sledi deo sednice koji će biti zatvoren za javnost i na kojem će se razmatrati amandmani na predloženo rešenje.

Beogradski Portal

Vremenska prognoza

Belgrade
mist
12.6 ° C
12.8 °
11.7 °
96 %
3.1kmh
100 %
Суб
14 °
Нед
13 °
Пон
15 °
Уто
13 °
Сре
7 °

Servisne vesti

Planirani radovi „Zelenila”

U sklopu planiranih radova, ekipe Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo – Beograd” će 24. oktobra obaviti čišćenje otpadaka, košenje, orezivanje i održavanje zelenila u razdelnoj...