13.7 C
Belgrade

Nastavlja se ulaganje u zaštitu životne sredine, otpad postaje novi resurs

Gradski zavod za javno zdravlje Grada Beograda već sedamdeset godina radi monitoring kvaliteta vazduha. Stoga, na pitanje kome građani treba da veruju, odgovor je da mi znamo od koga dolaze podaci, ko ih meri i koje su metode na osnovu kojih se podaci dobijaju, izjavila je gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević gostujući na TV Vesti.

Ona je pojasnila da Gradski zavod za javno zdravlje na osnovu akreditovanih metoda na akreditovanim aparatima daje rezultate, obrađuje ih i dostavlja Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i da su oni javno dostupni svim građanima. 

– Aplikacija Beoeko se ne može porediti sa drugim aplikacijama, jer mi ne znamo odakle stižu njihovi podaci. Kada govorimo o Beoeku, ne govorimo o količini čestica koje se nalaze u vazduhu, već o indeksu kvaliteta vazduha koji predstavlja izloženost stanovništva na određenu količinu štetnih čestica u gradu. Samim tim građani imaju putokaz kakav je kvalitet vazduha i kako treba da se ponašaju. On nema veze sa graničnim vrednostima – pojasnila je Vilotijevićeva, dodajući da se za svaku mernu stanicu na teritiriji grada zna gde se nalazi.

Ona je istakla da se nada da će se uspostavljanjem fabrike za preradu otpadnih voda smanjiti izlazak fekalnih sadržaja u reke, ali je dodala da je veoma važna i lična odgovornost građana.

Kada je reč o upravljanju otpadom, Vilotijevićeva je podsetila da je prošle godine u Vinči završena sanitarna deponija, otvorena nova deponija za građevinski otpad i da se završava energana na otpad.

 – Trebalo bi da energana krajem godine uđe u sistem. Od svog otpada koji se nalazi na teritoriji grada Beograda, a to je negde oko 540 hiljada tona godišnje, 340 do 370 hiljada će biti iskorišćeno za pravljenje toplotne odnosno električne energije. To znači da će Beograd od otpada koji je prethodnih četrdeset godina završavao na nesanitarnoj deponiji dobijati pet odsto električne i osam odsto toplotne energije. Na taj način smo napravili jedan krug gde otpad na kraju postaje resurs – istakla je gradska sekretarka za zaštitu životne sredine.

Ona je najavila da se radi na izgradnji reciklažnih centara te da se planira postavljanje podzemnih kontejnera za primarnu selekciju.

– Nadam se da ćemo napraviti i aplikaciju putem koje će građani moći da znaju gde se nalazi mesto gde mogu da odlože otpad koji je za recikliranje. Očekujem da će se za nekoliko meseci pokrenuti javna nabavka mobilnih reciklažnih centara koji će se nalaziti u blizini zone gde se kreće najviše sugrađana, a to su u ovom momentu pijace. Kada krenete na pijacu možete da ponesete i baterije i sijalice i sve što želite da se reciklira, a ovakvi centri će se pomerati sa opštine na opštinu – rekla je Ivana Vilotijević.

Govoreći o divljim deponijama, ona je iznela podatak da je Grad u poslednjih devet godina samo za njihovo uklanjanje sa javnih površina potrošio 130 miliona dinara što, kako je rekla, ukazuje na veliku bahatost pojedinaca.

Kada je reč o buci, Ivana Vilotijević je podsetila da je Skretarijat za zaštitu životne sredine završio akustičko zoniranje, što je bila osnova da bi mogle da se sprovode određene odluke. 

– Sada se uspostavila mogućnost da komunalna milicija može da donosi rešenja i kontroliše buku iz ugostiteljskih objekata, koja je najveći problem na teritoriji grada. Sada imamo polugu moći u smislu da nekome može da se napiše kazna – istakla je Vilotijevićeva.

Ona je zaključila da je i u narednom periodu prioritet da se uspostavi sistem kako bi građanima bilo bolje, a ni Republika ni Grad ni Sekretarijat ne može da učini bilo šta što je dobro za životnu sredinu ukoliko nema individualne odgovornosti.

beogradski.rs

Najnovije

Belgrade
clear sky
14.1 ° C
18.7 °
11.8 °
77 %
2.6kmh
0 %
Пет
15 °
Суб
23 °
Нед
21 °
Пон
22 °
Уто
22 °