22.1 C
Belgrade

Predstavljen projekat „Beograd 2030”

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predstavio je u Narodnom muzeju projekat „Beograd 2030” i tom prilikom dodeljene su nagrade članovima tima koji su učestvovali u kreiranju ovog projekta.  

Vesić je naglasio da je na ovom projektu rađeno skoro četrnaest meseci, te da on predstavlja krunu rada beogradske administracije, uz konsultacije stručnjaka iz raznih oblasti, nevladinih organizacija, uglednih pojedinaca, fakulteta i „svih onih koji mogu da daju doprinos razvoju grada”. Cilj je bio da Beograd ima program svog razvoja, koji neće zavisiti od toga ko personalno predstavlja administraciju u Beogradu ili koja stranka je na vlasti. 

– Ovo je program za sve Beograđanke i Beograđane, program opštih vrednosti i desetogodišnje vizije razvoja Beograda. Podeljen je u devet poglavlja koja obuhvataju najvažnije društvene, tehnološke, ekonomske i ekološke projekte. Prvo poglavlje je „Konkurentna urbana ekonomija” i njime se pokazuje da osnovni potencijali rasta beogradske ekonomije nisu više jeftini resursi i niske zarade, već dobra infrastruktura, saobraćajna pristupačnost, univerzitetski centri i društvena odgovornost. Beogradska privreda mora da izvozi više, da uvozi manje i da nastavi da koristi više znanja, a manje energije, da manje troši resurse, a više domaću pamet. Osnovne oblasti u okviru poglavlja su trgovina, turizam, prerađivačka industrija i poljoprivreda. Drugo poglavlje je „Društvena odgovornost i jednakost”, što znači da je Beograd grad tolerancije i jednakih šansi. Želimo da gradimo društvo u kojem neće biti razlika niti bilo kakvog oblika diskriminacije, jer Beograd treba da bude grad za sve. To su socijalna sigurnost, socijalni razvoj, zatim otvorenost i participacija, te mladi u Beogradu za koje pripremamo čitav niz konkretnih projekata. Stara „Šećerana” biće pretvorena u prostor za mlade umetnike, kao i stara „Ložionica”, ali i čitav niz prostora koji će biti pretvoreni u habove za mlade rok bendove, inovativnu i kreativnu industriju, slikare, vajare. Treće poglavlje je „Urbana infrastruktura” i obuhvata najveća ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, urbanizam, gradnju i javna preduzeća – precizirao je Vesić. 

Nastavlja se poglavljem „Demografski rast i razvoj Beograda”, sledi „Investicioni ambijent i efikasnost ulaganja”, šesto poglavlje je „Socijalna infrastruktura u osnovi prosperiteta Beograda”, sedmo „Kreativna prestonica Balkana”, osmo „Urbani komfor i mobilnost” i deveto poglavlje „Održivo okruženje”. 

– Naš grad će 2030. godine biti potpuno drugačiji. Imaćemo izgrađene prve dve linije beogradskog metroa, odnosno 41,2 kilometra sa 44 metro stanice. Izgradićemo Linijski park, dužine skoro pet kilometara, od Beton hale do Pančevačkog mosta, koji će biti simbol toga koliko se Beograd menja, zatim pet fabrika za preradu otpadnih voda kako ne bismo više zagađivali naše reke, od kojih tri već radimo, takođe i sedam novih mostova i to dva nova mosta na Dunavu, kod Ade Huje i kod Vične, dva pešačko-biciklistička Ada Ciganlija–Novi Beograd i Zemun–Lido, kao i dva mosta u okviru projekta proširenja BG voza i Novi savski most. Beograd će dobiti i dva nova tunela, prvi koji povezuje Karađorđevu i Pančevački most i koji će smanjiti saobraćaj u centru grada za skoro 11 odsto i zagađenje za nešto manje od deset odsto, a drugi je Topčiderski tunel. Nijedno vozilo u sistemu javnog prevoza više neće koristiti fosilna vozila, imaćemo metro, sutra raspisujemo tender za kupovinu 80 trolejbusa, kupujemo novih 50 tramvaja, imaćemo prigradsku železnicu i 500 autobusa na gas. Beograd će dobiti novu železničku stanicu i biće uređena stanica „Novi Beograd”, na šta se čeka duže od pola veka. Takođe, biće urađeno i 100 novih, manjih zelenih površina, 150 kilometara biciklističkih staza, te četrdeset novih vrtića – rekao je Vesić.

Prosečna plata u Beogradu će biti dvesta hiljada dinara ako se nastavi ovakvim tempom. Vesić je istakao još nekoliko značajnih projekata, među kojima su sređivanje Terazijske terase, zatim Centar kreativne industrije, industrijski park u Borči, te Muzej Nikole Tesle, gde će na jednom mestu biti Teslina zaostavština po čemu će se Beograd razlikovati od svih drugih gradova u svetu. 

Zamenik gradonačelnika je na kraju zahvalio svima koji su učestvovali u izradi ovog programa, a bilo ih je više od 150. 

– Ovo je naša zajednička vizija koja ne zavisi od političkih stranaka niti od personalnih rešenja. Dobar, uređen, moderan evropski grad interes je svih nas – poručio je na kraju Vesić. 

Ana Brnabić je rekla da je vizija daljeg razvoja glavnog grada izuzetno važna za dalji napredak čitave Srbije. Ona je podsetila da je 2014. i 2015. godine Srbiji bio potreban zamajac za brži privredni rast i razvoj, te da je upravo projekat „Beograd na vodi” dao taj zamajac.

– Projekat „Beograd na vodi” pomogao nam je da dovedemo investitore, pokrenemo privredu i privredni rast i da krenemo u ambiciozne planove izgradnje infrastrukture. Srbija se od tada do danas mnogo promenila. Ekonomija danas dinamično raste, nezaposlenost pada, plate i penzije se kontinuirano uvećavaju i sve više smo prepoznati kao zemlja znanja, talenata, kreativnosti, inovativnosti, ideja, a ne kao zemlja jeftine radne snage – naglasila je premijerka.

Ona je navela da je važan pokazatelj menjanja Srbije to što je Beograd do pre samo deset godina praktično bio jedini grad u Srbiji „sa bledom, ali kakvom takvom vizijom prosperiteta i bio je centar prema kome su svi drugi u Srbiji gravitirali”.

– Mi smo to uspeli da promenimo. Beograd jeste glavni grad, ali nije jedini centar u čitavoj zemlji. Ipak, za sve nas je neizmerno važno da Beograd nastavi da se menja i da vuče napred. Zato je i važna vizija Beograda do 2030. godine kojoj dajem podršku – istakla je Ana Brnabić.

Kako je naglasila, nezaposlenost u Beogradu je sada znatno manja, a prosečna plata veća, povećan je broj radnih mesta, izdatih građevinskih dozvola, a povećan je i trgovinski prostor, kao i broj turista.

– Rast Beograda ključan je za dalji rast Srbije, kao i za brzinu tog rasta. Zbog toga nam je i važna vizija Beograda 2030. U 2020. godini čak 42,1 odsto ukupnog BDP-a Srbije stvoreno je u Beogradu. Ako Beograd stane, Srbija je stala. Vizija Beograda za dalji rast i napredak je od neizmernog značaja za razvoj Srbije. Veoma su važni i zelena agenda i unapređivanje kvaliteta života Beograđana i svih građana Srbije, nastavak digitalizacije i modernizacije usluga u zdravstvenom i obrazovnom sistema, digitalizacija u oblasti zelene agende, odnosno uvođenje koncepta pravog pametnog grada, te politika održivog razvoja – naglasila je premijerka. 

Prema njenim rečima, Linijski park, mostovi, uređenje Terazijskog platoa, novi autobusi, javni bicikli, brodski prevoz, nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti, koncertna dvorana samo su neki od projekata koji će u budućnosti biti simboli novog Beograda ili novi simboli Beograda.

– Krilatica koja se odvajkada ponavljala u našoj zemlji bila je „Srbija radi, Beograd se gradi”. Mi smo to uspeli da promenimo jer se danas cela Srbija gradi – zaključila je premijerka Brnabić.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević rekao je da treba obratiti pažnju na ljudsku dimenziju i socijalnu sigurnost kao imperativ odgovorne uprave.

– Ovaj prikaz razvoja grada je potpuno vanstranački i iza njega može da stane svako ko se zalaže za poštovanje ljudskih prava. Beograd je svoju pažnju okrenuo i ka brizi o starima, tu je i oblast Beograd bez barijera, moguće je izaći u susret svakome ko je osoba sa invaliditetom i svakome ko ima potrebu da učestvuje u aktivnostima grada. Tu su i briga o porodici, deci bez roditeljskog staranja, unapređenje položaja Roma i mnoge druge oblasti – istakao je Antonijević.

Događaju su prisustvovali predstavnici Grada Beograda i brojnih institucija, a na početku prezentacije pesmu napravljenu povodom ovog projekta „Dobro jutro, Beograde” izveo je Beogradski gudački orkestar. 

Plan projekta / novine:

  • Metro
  • Linijski park
  • Pet fabrika za preradu otpadnih voda
  • Sedam novih mostova: Most kod Ade Huje, Vinče, dva pešako-biciklistička mosta (kod Ade i Lida), dva mosta u projektu razvoja BG voza (centar grada i Obrenovac) i još jedan most na Savi
  • Dva nova tunela
  • Ekološka vozila javnog prevoza
  • Završetak stanice Prokop
  • Stotinu novih parkova
  • Sto pedeset kilometara novih biciklističkih staza
  • Četrdeset novih vrtića
  • Industrijski park u Borči
  • Terazijska terasa
  • Centar kreativne industrije „Ložionica“
  • Muzej Nikole Tesle
  • Prosečna plata 200.000 dinara

beogradski.rs

Najnovije

Belgrade
clear sky
22.4 ° C
23.7 °
21.2 °
64 %
6.2kmh
0 %
Чет
21 °
Пет
27 °
Суб
25 °
Нед
20 °
Пон
21 °