Nedovoljno poznata i uvek intrigirajuća priča – ONE SU MENjALE SRBIJU – posvećena kulturi sećanja na minule događaje, plemenite i herojske žene Srbije, naziv je tribine „Beograda za početnike“ koja će biti održana u sredu 3. marta, u velikoj sali Gradske opštine Grocka, u susret Međunarodnom danu žena.
Organizatori događaja su Centar za kulturu Grocka, Gradska opština Grocka, Savet za rodnu ravnopravnost i Komisija za rodnu ravnopravnost GO Grocka, u saradnji sa „Beogradom za početnike”, a gošća je Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica serijala „Beograd za početnike” i „Srbija za početnike”, koja će na sebi stvojstven način, živom rečju i slikom povesti publiku u nezaboravnu priču. Moderatorka skupa je Zorica Atić, istoričarka umetnosti, direktorka Centra za kulturu Grocka.
One su Draga Dimitrijević Dejanović, Katarina Milovuk, Draga Ljočić, Isidora Sekulić, Nadežda Petrović, Jelisaveta Načić, Marija Maga Magazinović, Danica Jovanović, Ksenija Atanasijević, Smilja Kostić Joksić i mnoge druge, one su svojom neustrašivošću postale simboli humanizma i čovekoljublja, i njima u čast biće održana tribina „Beograda za početnike” u Opštini Grocka, pod nazivom ONE SU MENjALE SRBIJU.
– Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u vojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici, mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom, mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom (Jovan Dučić)
Govorićemo o Dragi Dimitrijević Dejanović, srpskoj društveno-kulturnoj aktivistkinji, uciteljici, glumici i pesnikinji koja se prva javno zalagala na pravo Srpkinje da se obrazuje i radi, Katarini Milovuk, pravoj heroini borbe za ženska prava, osobi koja je trčala daleko ispred svog vremena i bila prva u mnogim stvarima, Dragi Ljočić, prvoj srpskoj lekarki, Nadeždi Petrović, slikarki i ženi zvanoj Hrabrost, Isidori Sekulić, prvoj ženi akademiku u istoriji Srbije, kojoj čaršija nikad nije oprostila što je bila toliko obrazovana (i zaboga ostala “baba devojka” i “usedelica”), Jelisaveti Načić, prvoj ženi arhitekti u Srbiji (ali i jednoj od prvih u Evropi), Mariji Magi Magazinović, prvoj srpskoj novinarki i ženi koja je donela moderan balet u Srbiju, Danici Jovanović, srpskoj slikarki koja je pripadala generaciji srpskih modernista, koji su umetničko školovanje započeli početkom 20. veka, a njihov kreativni uspon su prekinuli Balkanski i Prvi svetski rat i koju je austrougarska vojska streljala zbog njenog rodoljublja na početku Velikog rata, Smilji Kostić-Joksić, naučnici koja je za doprinos vakcinaciji protiv tuberkuloze odlikovana Legijom časti, kao i o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi doktoru nauka u Srbiji, najpoznatijoj srpskoj filozofkinji koja je bila i prva žena izabrana za docentkinju na Univerzitetu u Beogradu. Etnolog dr Tihomir Đorđević joj je te 1924. godine poželeo dobrodošlicu u patrijarhalni profesorski lobi: “Čestitam koleginice. Dobrodošli u pakao”.
Položaj žene u srpskom društvu u prvoj polovini 20. veka možda najslikovitije opisuju reči Katarine Milovuk koja je 1900. pisala direktno kralju Aleksandru Obrenoviću sa zahtevom da ženama dozvoli da glasaju. I drugi put je odbijena.
„U zakonu stoji da pravo glasa ima svaki srpski građanin koji plaća toliko i toliko poreze. Ja smatram da smo i mi građani iako smo ženskog pola, i ja sam tražila ili da nas oslobode sviju građanskih dužnosti ili da nam dadu sva prava”.
Koliko je plemenitih umova nepravedno proterano iz istorije i zaboravljeno jer su bile žene… Te hrabre, samosvojne Srpkinje, morale da se suprotstave porodici, čaršiji, kraljevima i ministrima – da bi dobile pravo da se obrazuju i rade. U Srbiji žene nisu imale pravo na osnovnu školu do 40-ih godina 19. veka, a za visoko obrazovanje izborile su se početkom 20. veka. Svojom neustrašivošću postale su simboli najdubljeg humanizma i čovekoljublja i ovu tribinu posvećujemo sećanju na njih, njihov rad, hrabrost, posvećenu borbu, žrtvu i velike uspehe koje su ostvarile i tako menjale svoju, ali i naše sudbine danas. Stekle su za nas naše pravo glasa, slobodu kretanja, putovanja, obrazovanja, zapošljavanja, nasleđivanja imovine…
Jer One su menjale Srbiju i modernizovale srpsko društvo.
Ulaz je slobodan. Dobro došli!
beogradski.rs / Centar za kulturu Grocka
