Gradski odbornici na današnjoj sednici usvojili su informaciju o inicijativi za potpisivanje protokola o saradnji između Grada Beograda i Fonda Zadužbine Svetog manastira Hilandar. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da je delegacija Beograda, koju je on predvodio, u oktobru prošle godine posetila Hilandar.
– Beograd je prva lokalna samouprava koja je napravila saradnju sa manastirom Hilandar. Tada je dogovoreno da se napravi protokol koji će definisati buduću saradnju. Zakon koji je donet na inicijativu predsednika Vučića prvi put je posle više od sto godina formalizovao saradnju naše države i ovog manastira, a taj zakon dao je osnovu da potpišemo ovakav protokol – precizirao je Vesić.
On je ovom prilikom zahvalio pomoćniku gradonačelnika Andreji Mladenoviću, koji je dao ogroman doprinos da se protokol sačini. Podsetio je da se od 2014. pomoć za manastir povremeno prikuplja posredstvom uplatnice „Infostana”, tako da se godišnje prikupi između sedamdeset i sto hiljada evra.
– Pomoć koju su Beograđanke i Beograđani dali na ovaj način nije mala i posebno je značajna u vreme kovida, kada je smanjen broj poseta Svetoj gori – istakao je Vesić.
Protokolom Grad Beograd je preuzeo obavezu da se izgradi depo za umetnička dela na Hilandaru, koji će biti pod zemljom, izvan manastira i po svim standardima za kvalitetno čuvanje „blaga i svedočanstava naše istorije”. Kada to bude završeno, počeće i rekonstrukcija riznice, kako bi ona postala muzej.
– Grad Beograd će zajedno sa Republikom Srbijom nastaviti da ulaže u Hilandar – rekao je Vesić.
Govoreći o preuzimanju Akademskog kulturno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar”, Vesić je podsetio da su odbornici u proteklom periodu već glasali za preuzimanje pozorišta KPGT, što je bilo veoma važno budući da Ljubiša Ristić predstavlja jednog od najboljih pozorišnih reditelja.
– Preuzevši KPGT, Beograd je konačno dobio jedno gradsko alternativno pozorište. Preuzeli smo i „Gvarnerijus”, koji vodi Jovan Kolundžija, sa divnom salom, a sada to isto činimo i sa „Lolom”. Folklorom se u Srbiji bavi sto hiljada ljudi, a u Beogradu više desetina hiljada i zato želimo da pomognemo da se folklor širi i da se što više dece njime bavi. To društvo više neće imati probleme sa funkcionisanjem i imaće sve potrebne uslove da normalno radi – istakao je Vesić.
On je podsetio i na odluku da se obnovi čuvena „Đumrukana”, prvo beogradsko pozorište.
– Grad Beograd će u narednom periodu otkupiti taj prostor, obnoviti ga i napraviti gradsko alternativno pozorište, gde će sva privatna pozorišta moći da igraju svoje predstave. Želimo da afirmišemo trupe, privatne inicijative i tako pomognemo mladim teatrima. Grad će to subvencionisati i tako omogućiti život privatnim inicijativama u ovoj oblasti. U okviru tih napora i zgrada toplane na Konjarniku postaće institucija kulture. I nju ćemo preurediti i napraviti inkubator za muzičke bendove, a prostor će biti besplatan za vežbanje i prve svirke. Takođe ćemo veoma brzo izaći i sa gradskim zatvorenim prostorom za skejtbording i omogućiti deci koja se bave tim sportom da imaju svoj prostor. Još jedan novi prostor biće namenjen mladim slikarima iznad Prokopa, u praznoj zgradi od 800 kvadrata koja pripada železnici. I taj prostor biće besplatan i predstavljaće nastavak nečega što je nekada radio SKC, čime ćemo podržati rad mladih umetnika – zaključio je Goran Vesić.
beogradski.rs
