Zamenik gradonačelnika Goran Vesić otvorio je u Ruskom domu izložbu „Ruska emigracija u Beogradu od 1920. do 1950”, u realizaciji Istorijskog arhiva Beograda.
Vesić je istakao da su Beli Rusi dali veliki doprinos razvoju Beograda i Srbije između dva svetska rata.
– Tada smo našu rusku braću dočekali otvorenih ruku. Prema proceni došlo ih je oko 40.000, od kojih je najveći broj naseljen u Beogradu. Veoma brzo je 28 ruskih profesora našlo mesto na Beogradskom univerzitetu, dok je njih 12 ponelo titulu akademika – naveo je Vesić.
Podsetio je da su ruski emigranti između dva svetska rata imali ogroman uticaj na razvoj drugih oblasti, od vazduhoplovstva, baleta i stripa, pa do osnivanja prve glumačke škole u Beogradu.
Takođe je istakao da su ruske arhitekte uradile puno toga za razvoj srpske prestonice.
– Tada je iz Rusije u Kraljevinu Jugoslaviju došlo oko 1.200 inženjera, u periodu kada ih je naša zemlja imala svega 500. Kako je Beograd u određenim periodima bio vizantijski, rimski, turski, austrijski i naravno srpski, u tom dobu je postao i ruski grad – naveo je Vesić.
Kao društvo nismo smo se dovoljno bavili uticajem Belih Rusa, podvukao je zamenik gradonačelnika.
– Srećan sam što ova tema sve više postaje dostupna javnosti, a bila je tabu tema u vreme socijalizma. Procena je da je između 4.000 i 6.000 ruskih emigranata imalo naše državljanstvo. To su bili stanovnici ovog grada koji su ostavili veliki trag – kazao je Vesić.
Dodao je da nam je ruska inteligencija pomogla da se Srbija oporavi od Prvog svetskog rata kada smo, podsetio je, izgubili trećinu ukupnog stanovništva. Takođe, prvu kolumnu u „Politici” objavio je pod naslovom „Beli Rusi u Belom gradu”, o onim Rusima koji su došli zahvaljujući prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću.
– Naša obaveza kao društva jeste da se sećamo ruskih emigranata i da pišemo o njihovom uticaju. Nastavićemo da čuvamo sećanja na naše sugrađane Ruse, takođe i na naše sugrađane Jevreje, koji su masovno stradali na Starom sajmištu, kao i na sve druge stanovnike – zaključio je Vesić i zahvalio autorima izložbe, Istorijskom arhivu Beograda i Ruskom domu na realizaciji izložbe.
Direktor Istorijskog arhiva Beograda Dragan Glišić istakao je da su autori izložbe profesor Aleksej Timofejev, doktor Milan Živanović i Slobodan Mandić dugo i temeljno pripremali izložbu.
Istakao je i to da će izložba biti predstavljena u Banjaluci i Vršcu, ali i u Moskvi u Domu „Aleksandar Solženjicin”, s kojim Istorijski arhiv Beograda ima sporazum o saradnji.
Glišić je posebno zahvalio zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, koji je doprineo razvoju kulture u Beogradu, podsetivši na rekonstrukciju pozorišta „Dadov”, Muzeja grada Beograda i Istorijskog arhiva Beograda.
Baranov Aleksandrovič, direktor Ruskog centra za nauku i kulturu – Ruski dom, u uvodnom izlaganju je poželeo prisutnima dobrodošlicu i posebno zahvalio gradskoj vlasti na razumevanju da se prisustvo Rusa u Beogradu prezentuje na adekvatan način.
Izložba se može pogledati do 16. februara, radnim danima od 10 do 20 sati i subotom od 10 do 14 sati.
beogradski.rs
