Skupština Grada Beograda usvojila je na današnjoj sednici izmenjenu Odluku o budžetu za 2022. godinu, kao i čitav paket odluka iz oblasti finansija, uključujući i rebalanse programa poslovanja za gradska javna preduzeća. Kako je na sednici obrazložio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, razlog donošenja rebalansa budžeta jeste u povećanim prihodima, u tome što se budžet planira konzervativno ili sa najmanje mogućim očekivanim prihodima.
– Kada je rađen budžet za ovu godinu krajem prošle, nismo znali da li će biti restrikcija u radu privrede zbog pandemije niti da li će svi uspeti da zadrže radna mesta, zbog čega smo planirali konzervativniji budžet. Kako nije bilo toga zahvaljujući prevashodno velikoj borbi Grada Beograda, već u januaru smo videli da imamo povećane prihode. Pred vama je rebalans budžeta, koji je „težak” skoro 166 milijardi dinara, odnosno 1,411 milijardi evra. To je najveći budžet u istoriji našeg grada. Budžet Grada povećan je, dakle, za oko 3,1 odsto, odnosno 4,599 milijardi dinara. Budžeti gradskih opština povećani su za 7,1 odsto, odnosno ukupno će gradskim opštinama biti prebačeno nešto malo više od milijardu dinara – istakao je Vesić.
Veoma je važno, dodao je Vesić, da je budžetski deficit koji se iskazuje svake godine potpuno „pokriven” budžetskim suficitom iz prošle godine. Dakle, nema nikakvog zaduživanja kako bi se „pokrivao” deficit, što je bila praksa do 2012. godine. Vesić je podsetio da je zaduženje zaključno sa 31. decembrom 2021. iznosilo tačno 281 milion evra, što je velika razlika u odnosu na pomenuti period, kada je na budžet od oko šeststo miliona evra dug bio 1,2 milijarde evra.
– Rebalansom se obezbeđuje 150 miliona dinara više za pranje i čišćenje ulica, 222 miliona više za kupovinu smećara, više od petsto miliona dinara za sistem zamena sijalica i javnu rasvetu u prigradskim naseljima, zatim još 242 miliona dinara za Linijski park, 235 miliona dinara za ozelenjavanje školskih dvorišta, preko milijardu dinara dodali smo za javni prevoz, dvesta miliona dinara za kupovinu laptopova i tableta i isto toliko za subvencionisanu kupovinu udžbenika za prvi i drugi razred – precizirao je Vesić.
Kada je reč o potonjem, ove godine je Grad napravio dogovor s nadležnim ministarstvom, kao i sa izdavačima da budu dostavljeni izveštaji o izabranim udžbenicima za svako dete, jer ih biraju škole i roditelji.
– Grad će novac direktno uplaćivati izdavačima, nakon čega će oni udžbenike dostavljati deci u škole. Roditelji neće morati da se prijavljuju ni za jedno dete koje pohađa prvi ili drugi razred, a njih je oko 34.000. Prvaci će prilikom dobijanja knjižice dobijati komplet udžbenika za drugi razred, dok će đake koji ove godine upisuju prvi razred udžbenici čekati u školi. Pored toga, obezbedili smo novac za rekonstrukciju Kalenić pijace i izgradnju pijace u Obrenovcu, koja će biti veoma moderna. Takođe, obezbedili smo novac za opremu pozorišta „Dadov”, koje se sada rekonstruiše, a završetak radova se očekuje do septembra. Upravo zato je sada vreme za nabavku opreme jer je neophodno ispoštovati tendersku proceduru koja traje nekoliko meseci – rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, Beograd se približava budžetu od milijardu i po evra, što su, kako je rekao, istorijski trenuci za naš grad.
– To znači da možemo da uradimo mnogo više stvari za grad, da bolje i efikasnije menjamo Beograd. Podsećam da je 2014. godine prosečna zarada u Beogradu iznosila 433 evra, a sada je 781 evro. Kada prosečna plata u Srbiji 2026. godine bude 1.000 evra, kako je obećao predsednik Vučić, u Beogradu će, prema sadašnjoj proporciji, biti 1.280 evra, dok će 2030. godine prosečna plata u Beogradu iznositi oko 200.000 dinara, odnosno malo više od 1.700 evra. To je potpuno realno jer danas u Beogradu imamo, ako izuzmemo javni sektor, prosečnu platu između 150 i 160 hiljada dinara, dok je prosečna plata visoko obrazovanih oko 140.000 dinara, a sve to govori da raste životni standard – poručio je Vesić.
On je podsetio da je Beograd 2013. imao budžet od 88 milijardi dinara, a 2020. godine 166 milijardi, što je dvostruko više.
– Taj podatak dovoljno govori koliko se grad razvija. Dugovanja za vrtiće i socijalna davanja su 2013. godine iznosila 5.317.000.000 dinara, dok danas ta dugovanja ne postoje, jer Grad po tom pitanju ne duguje ni dinar. Broj dece u vrtićima je 2014. godine bio 57.195, a sada je taj broj veći od 80.000 dece koja regularno idu u vrtiće i koriste subvencije Grada Beograda. Prihodi javnih komunalnih preduzeća su 2013. godine iznosili 83 milijarde dinara, dok je danas taj iznos veći od 106 milijardi. Investiciona ulaganja u javna komunalna preduzeća, poput novih autobusa i kamiona, iznosila su 2013. godine dve milijarde dinara, a 2022. godine 35 milijardi. Neto dobit javnih preduzeća 2013. godine bila je 735 miliona, a 2022. godine pet milijardi i 634 miliona. Prosečna plata vozača GSP-a je 2013. godine iznosila 51.000 dinara, a 2022. godine 73.388 dinara. Postoje vozači u GSP-u koji mesečno zarade 90, 95, pa i 100 hiljada dinara, što znači da njihova plata prelazi 800 evra. Zarada gerontodomaćica je 2011. godine bila 22.000 dinara, a 2022. je 35.251 dinar. Ukoliko resorno ministarstvo usvoji zahtev Grada, plata će im biti 50.000 dinara, kako i dolikuje jer one to zaslužuju. Prosečna zarada zaposlenih u Javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća” koji čiste ulice danas je 56.000 dinara, a neki od njih mogu da zarade i više od 600 evra. Prosečna plata tih ljudi je 2013. godine bila svega 36.000 dinara. Godišnje. građevinske dozvole izdajemo za izgradnju oko milion i po kvadrata, a 2014. godine izdato je dozvola za izgradnju 322.000 kvadratnih metara. Ne postoji segment u životu grada u kojem nije došlo do ozbiljne promene i razlike. Naš posao je da ovim budžetom omogućimo većini ljudi u našem gradu da oseti boljitak. Za to su nam potrebne stabilne gradske finansije i „jak” budžet. Zahvalan sam jer danas imamo priliku da usvajanjem rebalansa obezbedimo novac za sve što je obećano građanima – dodao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika se na kraju osvrnuo na projekat razvoja glavnog grada „Beograd 2030”.
– Taj plan govori da će 2030. godine prosečna plata u Beogradu biti 200.000 dinara, da ćemo dotle izgraditi 42 kilometra metroa sa 44 stanice, rekonstruisati 235 kilometara gradske železnice, a iz svake prigradske opštine, osim Grocke, imaćemo polaske na 10, 12 i 15 minuta do centra grada. Imaćemo sedam novih mostova, dva na Dunavu, most preko Ade Huje i drumsko-železnički most kod Vinče, dva pešačko-biciklistička mosta Ada Ciganlija–Novi Beograd i Zemun–Lido, dva mosta u funkciji BG voza, kao i Novi savski most. Tu će biti i dva nova tunela, od Karađorđeve pa skoro do Pančevačkog mosta, i Topčiderski tunel, 150 kilometara biciklističkih staza, skoro sto novih parkova. Kao odbornici glasali ste da se sve to ostvari, doneli ste važne, istorijske odluke, omogućili da se Beograd menja nabolje, da napreduje i hvala vam na tome – zaključio je Vesić.
beogradski.rs
