Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić prisustvovao je danas u Starom dvoru svečanom obeležavanju 20 godina postojanja Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd. Događaju je prisustvovala ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, kao i direktorka Agencije Snežana Radinović.
Vesić je čestitao jubilej Regionalnoj agenciji za razvoj i evropske integracije Beograd i rekao da veruje da naredne godine Agenciji donose još više posla s obzirom na put kojim se kreće Srbija i postojeće prioritete.
– Srbija je u novembru 2020. godine prihvatila „Zelenu agendu” za Balkan, dok je prošle godine otvoren „Klaster 4”, u kojem imamo „zeleni dogovor” i održivu povezanost. U skladu s tim, Grad Beograd je preduzeo čitav niz mera kako bi sprovodio svoju politiku koja se odnosi na zelenu agendu. Beograd, kao najveća i najvažnija lokalna samouprava, prednjači po ovom pitanju. Postavili smo određene ciljeve kada je u pitanju zaštita životne sredine. Prvi cilj je da do 2030. godine u Beogradu ne postoji nijedno vozilo javnog prevoza koje će koristiti ekološki neprihvatljivo gorivo. Beograd će biti jedan od prvih evropskih gradova koji će moći da se pohvali time. U ovom trenutku Beograd ima 15 električnih autobusa, od kojih je pet kupljeno 2016. godine kada smo prvi u Evropi imali „čistu” ekološku liniju. Imali su i drugi gradovi električne autobuse, ali ne i kompletnu liniju na kojoj saobraćaju isključivo električni autobusi. Od ove godine na ulicama Beograda je još 10 električnih autobusa i sada imamo dve ekološke linije. U procesu smo isporučivanja 100 zglobnih autobusa koji kao pogon koriste prirodni gas, a u narednih pet godina očekuje nas kupovina još 500 takvih autobusa. Tako ćemo doći u situaciju da 2030. godine, kada bude završena druga linija metroa i proširena tramvajska mreža, nemamo nijedno vozilo ne ekološki neprihvatljivo gorivo – rekao je Vesić.
On je podsetio da je u novembru prošle godine započeta izgradnja metroa i istakao da se očekuje da u martu sledeće godine budu potpisani ugovori za pristupne saobraćajnice.
– Tokom leta potpisaćemo ugovor za izgradnju prve linije metroa i depoa na Makiškom polju, koji treba da počne da se gradi u novembru. Početak izgradnje pristupnih saobraćajnica planiran je za mart sledeće godine, dok izgradnja prvih 16 metro stanica na prvoj liniji počinje u septembru sledeće godine. Do kraja sledeće godine počeće sa radom i dve mašine „krtice”, koje će kopati tunele za metro. Sve navedeno znači da ćemo do 2030. godine imati izgrađene 44 metro stanice i gotovo 42 kilometra metro linija. To će bitno promeniti naš javni prevoz, a pored toga širimo i mrežu BG voza. Sa sadašnjih 187 kilometara idemo na 237, odnosno sa 104 na skoro 500 polazaka dnevno. Tramvajska mreža treba da se proširi sa Banovog brda prema Ceraku, od Jurija Gagarina ka Bežanijskoj kosi, te od Bogoslovije do Ade Huje i nakon toga na levu obalu Dunava. Naime, tramvajska mreža treba da se proširi za nešto manje od 43 kilometra, tako da će do 2030. godine šinski sistem postati dominantan u javnom prevozu Beograda. U međuvremenu smo raspisali tender za kupovinu novih 80 trolejbusa, koji će imati bateriju, odnosno autonomiju do 12 kilometara. To će nam omogućiti da proširimo trolejbuske linije bez širenja mreže, a kupujemo i 150 novih tramvaja. Zajedno sa kompanijom „Simens” radimo semaforizaciju 300 raskrsnica koje imaju adaptibilni sistem upravljanja na osnovu gustine saobraćaja – dodao je Vesić.
On je istakao da je Grad Beograd posebno ponosan na projekat deponije Vinča, koji se realizuje sa dve svetske kompanije – francuskim „Suezom” i japanskim „Itočuom”.
– To je najveće javno-privatno partnerstvo u Srbiji, vredno preko 300 miliona evra. U ovom trenutku je završeno postrojenje za preradu građevinskog otpada, koji je počeo da se prerađuje, a do jula ove godine biće završena energana u kojoj će se tretirati komunalni otpad. U novembru će biti započeta isporuka toplotne energije, budući da je urađen toplodalekovod Konjarnik–Vinča dužine 21 kilometar. Biće započeta i proizvodnja struje iz komunalnog otpada, što će biti prva takva proizvodnja u Srbiji. U saradnji sa NR Kinom počela je izgradnja toplodalekovoda Obrenovac–Beograd, koji će omogućiti korišćenje toplotne energije koju ćemo kupovati od EPS-a i tako smanjiti korišćenje gasa za javno grejanje za više od 35 odsto – rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, za Beograd je posebno važna izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže, budući da postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav.
– To ne radi nijedan veliki grad u Evropi i to mora da se promeni. Potrebno je da izgradimo pet fabrika za preradu otpadnih voda. Počela je izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu, koja će omogućiti smanjenje ispuštanja kanalizacije u Savu i Dunav za 80 odsto. Vrednost prve faze radova je 281 milion evra, a druga će koštati između 400 i 600 miliona evra, u zavisnosti od toga da li će biti izabrana tehnologija sa spaljivanjem mulja ili ne. Radimo dve manje fabrike za preradu otpadnih voda u Ostružnici i Obrenovcu, a kroz projekat „Čista Srbija” još 500 kilometara kanalizacije, od čega 100 u Obrenovcu, preko 70 kilometara u Lazarevcu sa dve fabrike, dok će u centru Mladenovca biti izgrađena četiri manja postrojenja za preradu otpadnih voda. Četiri mesne zajednice u Sopotu će takođe dobiti kanalizaciju tako da polako dovodimo u red kanalizacioni sistem, a što je još važnije, u to je uključena i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda. Pored Velikog sela, Ostružnice i Obrenovca, fabrike za preradu otpadnih voda gradiće se još u Batajnici i Grockoj. Radimo i na gašenju individualnih kotlarnica, pa su tako nedavno ugašene kotlarnice u dvorani „Aleksandar Nikolić”, kao i na Tašmajdanu, a uskoro i u zgradi Gradske uprave u 27. marta. Ukupno su tokom prethodnih 10 godina ugašene 24 velike kotlarnice. Oko 92 odsto Beograda je gasifikovano i sada preostaje zadatak da stimulišemo građane da koriste tu pogodnost – istakao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika je dodao da je zajedno sa Ministarstvom energetike započet projekat zamene stolarije u cilju energetske efikasnosti.
– Pored toga, radimo i energetsku sanaciju više velikih javnih objekata. Paralelno se aktivno radi i na pošumljavanju. Beograd ima oko 30 odsto zelenih površina na svojoj teritoriji, od čega je 16 odsto pod šumama, a ideja je da se do 2025. godine taj procenat poveća za četiri odsto. Uvodimo i nove sisteme ekološkog prevoza, završili smo tender za javne bicikle koji bi mogao da bude usvojen na sledećoj sednici Skupštine grada. Završavamo tender za rečni javni prevoz, za šta smo takođe dobili partnera. Prva linija rečnog javnog prevoza povezaće Blok 45 i SC „Milan Gale Muškatirović”, a kasnije i do Ade Huje. Kasnije će biti povezani i Zemun i Borča, dok će u trećoj fazi postojati linija od Grocke do Obrenovca. Grad Beograd je dosta uradio i po pitanju zaštite od buke, a na predlog Grada usvojen je i novi zakon o buci. Završeno je akustično zoniranje grada i mislim da smo postigli dosta dobre rezultate, mada će pravi test biti letnji period. Ukoliko sprovedemo zelenu agendu, život svih građana biće komforniji i bolji. „Zelena agenda” je najvažniji proces u pridruživanju Evropskoj uniji, koja nije samo političko pitanje, već predstavlja proces transformacije društva – poručio je Vesić.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je istakla da je Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd važna institucija za Grad Beograd, ali i za čitavu Srbiju.
– „Zelena agenda”, dekarbonizacija, urbana mobilnost i održivi razvoj predstavljaju neodvojivi deo svakodnevnog života svih nas. Regionalne agencije umnogome doprinose razvojnom putu Srbije ka EU i podizanju životnog standarda u zemlji. Pored političkog približavanja Srbije EU, evrointegracije podrazumevaju i konvergenciju i koheziju, odnosno sinergiju ujednačenog razvoja svih regiona Evrope – rekla je Jadranka Joksimović.
Direktorka Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd Snežana Radinović je istakla da je 20 godina postojanja Agencije važan jubilej.
– Jedan od naših osnovnih ciljeva je razvoj regiona Beograd. U prethodnih 20 godina ostvarili smo veoma uspešnu saradnju sa sektorima mikro, malih i srednjih preduzeća na teritoriji Beograda. Blisko sarađujemo i sa Ministarstvom privrede koje obezbeđuje subvencije, različite vrste donacija i kredita za sektor mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kao i nefinansijsku podršku, upravo preko regionalnih agencija – rekla je Snežana Radinović.
beogradski.rs
